Stiću sutra do mraka do komšijskog oblaka, pod nji

   Istina je onoliko jasna koliko nam naša najveća sumnja dozvoljava da vidimo. Često, ta nam sumnja toliko zatruje um, da jedva možemo videti dalje od sopstvenog nosa. Kada se izgubimo u toj beskrajnoj magli neistina , sumnji i bola, važno je da imamo nekoga čiste svesti, neiskvarene savesti i dobre volje. Takvih je malo, ali ako zaista nešto vrediš, "on" će te pronaći. Tvoj anđeo čuvar će se pojaviti kada to bude zaista potrebno i ostaće uz tebe dokle god je to neophodno. Interesantno je, da će otići u pravom trenutku i ti nećeš znati zašto. Znaćeš samo da je tako moralo da bude i shvatićeš da je jedino tako ispravno. Osetićeš bol, ali on neće moći da se meri ni sa jednom sitnicom koju ti je tvoj anđeo čuvar pružio u pravom trenutku. I nećeš biti svesna ko je bio pored tebe sve dok taj neko ne iščezne. Ali to je tako, ne pravi od tuge nauku...


(Inspirisano kratkim odlomkom iz knjige "Zahir" Paola Koelja, a posvećeno jednoj izuzetnoj osobi.)

"Ako me pitaš da li mi prija tvoje društvo, odgovor je "da". Međutim, ako te zanima da li bih mogla da živim bez tebe, odgovor je takođe "da". Ljudsko biće ima dva velika problema. Prvi je da zna kad treba da počne, drugi - da zna kad treba da prestane. Sloboda nije odsustvo obaveza, već sposobnost da izaberem i prihvatim ono što je za mene najbolje."

Odlomak iz romana "Zahir" (Paolo Koeljo)